Sindrom kompjuterskog vida

Sindrom kompjuterskog vida (engl. Computer Vision Syndrome (CVS)) je termin koji označava probleme s vidom izazvane korišćenjem računara. Definiše se kao naprezanje očiju udruženo sa prolongiranom upotrebom kompjutera ili kao očni problemi i problemi vezani za vid koji se javljaju kod osoba koje provode više vremena ispred ekrana kompjutera.

Izvori:
wikipedia – Link
stetoskop.info – Link
novosti.rs – Link
youtube – Link

Karakteristike sindroma

Prema navodima Američke optometrijske asocijacije 70-75% onih koji rade na računaru imaju probleme sa vidom. Simptomi mogu biti u vidu zamora, glavobolje, bolova u vratu, leđima, umora, naprezanja očiju, zamora očiju, dupli i povremeno zamagljen pogled, osetljivost na bljesak, slabiji vid na daljinu, slabije razaznavanje boja i problem da ponovo fokusirate pogled.

kompjuter_zamor_ocijuUkoliko se u toku dana provodi više od tri časa ispred ekrana, svako ima predispoziciju da razvije sindrom kompjuterskog vida. Razlog je jednostavan, obzirom da se tehnologija svakodnevno usavršava, a morfologija oka nije se menjala hiljadama godina, ljudsko oko nije prilagođeno za dugo gledanje u ekran kompjutera. Isto je i kada se mnogo vremena provodi ispred televizora i drugih elektronskih uređaja sa ekranom, kao što je mobilni telefon ili tablet.

Istraživanja navode da ljudi nedovoljno trepću kada su koncentrisani na ono što rade (pri radu sa kompjuterima učestalost treptanja smanjuje i do pet puta), što i dovodi do isušivanja i umora oka (postoji mišić koji fokusira oko na ono u šta gledate, pa ako je pogled satima usredsređen na ekran, taj mišić se umara i dolazi do problema ). Problem je taj, što kada radimo retko pravimo onu pauzu, na svakih 20 minuta moramo skrenuti pogled sa računara, poželjno je i gledati u daljinu. Takođe, malo svetla, slabo osvetljenje kancelarije, treptanje ekrana, previše sati provedenih pred računarom i sve ređe treptanje očima samo pogoršavaju stanje iz dana u dan. Sindrom može da izazove lošu produktivnost u radu kod odraslih, a kod dece teškoće u učenju i lošije ocene u školi. Dečiji vid dodatno opterećuje igranje igrica na kompjuteru, tabletu i telefonu.

Stručnjaci tvrde da je sve više dece kratkovido jer previše vremena provode uz ekrane. Probleme mogu da ublaže naočare za rad, kao i kapi za oči koje održavaju vlažnost. Ova pojava postaje sve češća u savremenom društvu zbog toga što je upotreba računara postala sastavni deo rada i života mnogih ljudi, kako navodi izveštaj iz 2004. godine koji je objavio US Census Report. Prema navodima izveštaja, 143 miliona ljudi u SAD koristi računar svakog dana, uključujući i 54 miliona dece. Za sad nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju.

Mere prevencije

Mere koje možemo preuzeti u smanjivanju simptoma kompjuterskog oka su:

  • Pregled očnog mišića
  • Monitor vašeg kompjutera trebalo bi da bude postavljen na udaljenosti jednakoj dužini vaše ruke, tačno ispred vas, a ne sa strane i da centar monitora bude ispod nivoa vaših očiju.
  • Da vaš kompjuter nikada ne bude jedini ni najjači izvor svetlosti u prostoriji.
  • Obezbedite doboljno svetlosti, umanjite odsjaj (instaliranje posebnih filtera na monitor koji umanjuju njegovo zračenje kao i podešavanje jačine svetlosti i kontrasta boja na monitoru mogu kontrolisati odsjaj kompjutera).
  • Redovno trepćite.
  • Čistite monitor, prašina može umanjiti jasnoću slike monitora što otežava rad očiju.
  • Kratke pauze na svakih 15-tak minuta (hod, protezanje, jednostavno sklonite poged sa računara, ovo smanjuje mišićnu napetost i povećava protok krvi).
  • Pomeranje pogleda u različitim pravcima (svakih 30 minuta gledati van ekrana komjutera i fokusirati pogled na udaljene predmete 20 sekundi. Sledeća vežba je fokusirati se po 5-10 sekundi čas na bliske, čas na daleke objekte do 10-ak puta. Obe ove vežbe će sprečiti naprezanje oka pri radu na blizinu).
  • Nošenje posebnih naočara dizajniranih za rad na računaru koje smanjuje naprezanje oka.
  • Vežbe opuštanja, protrljajte dlanove da ih malo zagrejete, stavite ih na zatvorene oči (ali ne dodirujte kapke i trepavice), skupite prste i opustite se. Držite ruke tako oko dva minuta i dišite lagano.
  • Hidroterapija (napunite dve posude vodom. U jednoj treba biti vrela voda (ali ne i prevruća), a u drugoj voda sa ledom. U svaku posudu stavite čistu krpu ili peškirić. Prvo uzmite peškirić iz vruće vode, iscedite ga i stavite na oči i držite 30 sekundi. Onda to uradite sa peškirićem iz vode sa ledom. Smenjujte peškiriće i ponavljajte postupak ).
  • Kolutanje očima u svim pravcima dok sedimo opušteni.

Iako se simptomi nastali pri radu sa kompjuterom smatraju prolaznim, postoje mišljenja da dugotrajno fokusiranje na bliske predmete može indukovati tzv. akomodacioni spazam sa posledičnim pojačanjem ili, možda, pojavom miopije. Takođe, smatra se da kompjutersko zračenje, koje obuhvata jonizujuće i nejonizujuće zračenje, nije dovoljno da dovede do katarkte, ali su mišljenja različita kada je u pitanju pojava glaukoma. Pojedini autori ukazuju na veću učestalost glaukoma kod osoba sa miopijom koje intenzivno koriste kompjuter, dok prema drugim istraživanjima upotreba kompjutera ne povećava rizik za nastanak trajnih promena na oku.

Izvor: wikipedia – Link

Reference

2015-02-26T18:37:54+00:00